Osnivanje AEGEE-a u Novom Sadu, II deo: Put do zvaničnog statusa omladinske

Svako ko je pokušao registrovati organizaciju i(li) udruženje zna koliko je to ponekada komplikovan i dug proces. Mnogo papirologije, uslova koje treba ispuniti, razgovora sa službenicima, hoda od jedne institucije do druge…

A ako organizaciju pokrećete tokom 1995. godine, u vreme kada ne postoji mnogo omladinskih organizacija, proces je još teži i komplikovaniji jer ne nailazite na razumevanje nadležnih.

Upravo su osnivačice AEGEE-a u Novom Sadu imale slične probleme. Ali ipak nisu odustale, i zahvaljujući njima AEGEE-Novi Sad će ove godine proslaviti 26 godina postojanja.

Nakon razgovora sa Liviom Jakovljević, kontaktirali smo i sa drugom osnivačicom naše organizacije, Jasnom Bogdanović, i sa njom razgovarali o peripetijama koje su imale na putu ka krajnjem cilju, a to je zvanična registracija Udruženja.

1. Šta je Vas motivisalo da zajedno sa Liviom osnujete AEGEE-Novi Sad te davne 1995. godine?

Pokazalo se da je vreme bilo idealno za osnivanje organizacije kao što je AEGEE, mada sa strane nije izgledalo baš tako. Organizacija kao što je AEGEE nije nikada postojala kod nas. Bilo je, istina, drugih organizacija, npr. IAESTE, ali nije bilo nijedne kao što je npr. AEGEE. Mi smo u tom momentu osetile da bi Beograd i Novi Sad (naravno i drugi univerzitetski gradovi) bili idealni za osnivanje AEGEE-a. Što se tiče političke situacije, nije bila idealna, ali osnivanje svake organizacije ima svoje probleme na početku.

Posle susreta studenata iz više evropskih zemalja u Mariboru u septembru 1995. godine i upoznavanja sa Liviom, ja sam otišla, sa još petoro kolega, na AEGEE Agoru u Budimpešti u novembru iste godine. Na toj agori su Novi Sad i Beograd pristupili AEGEE-u, kao kontakt. Iz Novog Sada nas je bilo šestoro. Mi smo posle Agore nastavili da radimo zajedno i formirali smo prvi odbor AEGEE-a u Novom Sadu. Organizacija nije bila registrovana na početku, ali smo se mi i pored toga trudili da održimo što profesionalniji oblik delovanja. Imali smo redovne sastanke, učlanjivali smo nove studente i održavali redovne kontakte sa AEGEE organizacijama na drugim evropskim univerzitetima i sa evropskom centralom AEGEE-a u Briselu. Naravno, pored rada na unapređenju i opstanku AEGEE-a, uvek smo vodili računa o redovnim studijama naših članova.

2. Vi ste zaslužni za zvaničnu registraciju Organizacije. Možete li nam reći više o tome kako je izgledao taj proces i koliko je izazovan bio?

Proces je bio veoma dugačak i komplikovan. Nekoliko puta smo pripremali aplikaciju i nekoliko puta su nas odbijali pod izgovorom da smo politička partija, što, naravno, nismo bili. Sve je trajalo otprilike dve – dve i po godine, dok se nismo zvanično registrovali. Ono što je dodatno zakomplikovalo našu situaciju bilo je to što se AEGEE-Beograd registrovao neposredno pre Novog Sada (na republičkom nivou), tako da je AEGEE-Novi Sad morao da bude kreativan. Meni je pomoglo to što mi je tata u to vreme radio u Saveznom ministarstvu za nauku, i on nam je pomogao da konačno, posle mnogo peripetija, registrujemo našu organizaciju na saveznom nivou.

3. Koliko je bilo teško izboriti se za studentsku organizaciju u to vreme?

Dali smo sve od sebe da pokušamo i uspemo, ali bilo je nekoliko momenata kada je izgledalo da nećemo uspeti. Kada se počinje sa registracijom, izgleda da je sve u redu i da je organizaciju moguće registrovati po važećim propisima. A onda se problemi počnu javljati jedan za drugim. Prvu prijavu za registraciju smo podneli još 1995. godine, ali je relativno brzo odbijena, uz objašnjenje da organizacija radi kao politička stranka, što je bilo netačno. Kada je naša prijava i drugi put odbijena sa istim objašnjenjem, podneli smo i treću prijavu za registraciju. Naša poslednja prijava za registraciju bila je nešto drugačija od prethodnih, i bila je podneta Saveznom ministarstvu pravde, umesto nadležnom republičkom organu. Ovog puta registracija je bila uspešna i mogli smo da nastavimo sa radom kao AEGEE-Novi Sad, nevladina organizacija registrovana na saveznom nivou.

4. Šta je za Vas AEGEE značio tada? Koliko je članstvo u ovakvoj organizaciji uticalo na Vaš životni put?

AEGEE mi je otvorio potpuno novu perspektivu u životu. Rad u AEGEE-u naučio me je da, koliko god situacija izgledala bezizlazno, uvek postoji rešenje, koje je možda u tom trenutku neprimetno, ali ga je potrebno uporno tražiti. Moje iskustvo je da takav pristup funkcioniše. Rad u AEGEE-u i svi ljudi koje sam upoznala preko AEGEE-a tokom godina pomogli su mi da pronađem svoj životni put u Španiji i Evropi i da svoj život organizujem onako kako mi najviše odgovara.